Beskorisna sreća, beskorisna žalost
Ni majka, ni prva ljubav, ni suton
Smrt
Smrt je što nas vodi
Kroz bezlično vrijeme našeg disanja,
Za kojim na zadnji uzdah žalimo
Zaboravljamo maglu, zaboravljamo oblake
Čekamo kraj monotonije
Da kažu da smo bili
I da više nismo
Tratimo dan i sunce jer sunce biva i bivat će
A noć, noć ne poznajemo
Zato mraku se divimo
Jer sve je bolje od magle
Praznina nas drži na životu,
Nevinost i strah
Dok nas let, osmijeh i srce
Pretvaraju u prah
Mislimo da volimo,
A ne znamo ako ljubav smo probali
Plačemo,
Bez da smo suze sreće pustili
Kada uistinu okusimo dan,
I počnemo cijeniti zrake sunca,
Tek kada zavolimo jutro
Tada, tada nas obuzme noć.